Интервју амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за лист ”Политика”, 9. мај 2020. године
Датум 9. мај, како је нагласио председник Русије Владимир Путин, не може ни да се откаже, ни да се одгоди. Тај дан је свети за нашу земљу, каже у разговору за ”Политику” амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко. Тако одговара на питање о планираној великој прослави и паради поводом 75. годишњице Победе, уз учешће страних државника, међу којима су и српски и француски председници, Александар Вучић и Емануел Макрон. Пандемија вируса корона, међутим, све је то одложила.
Питање: Помиње се да би прослава ипак могла да буде 24. јуна, на исти дан када је 1945. у Москви одржана прва Парада победе и кад су совјетски војници на калдрму Црвеног трга бацили на стотине заплењених застава немачких армија?
Александар Боцан-Харченко: Нацистичка агресија је однела животе преко 26 милиона совјетских држављана, у Русији не постоји породица коју није дотакла трагедија Великог Отаџбинског рата.
У част Победе, у знак сећања на подвиг без премца оних који су заштитили Отаџбину и срушили нацизам у Европи, данас, 9. маја, у Москви и другим руским градовима одржава се парада авиона и хеликоптера, као и свечана почасна паљба. Ове године биће обавезно одржана и главна Парада Победе на Црвеном тргу и свенародна акција „Бесмртни пук“ – цела 2020. година је проглашена у Русији Годином сећања и славе. При избору датума полазиће се, наравно, од објективних стручних оцена епидемиолошке ситуације.
Питање: И Србија се прикључује прослави Победе?
Александар Боцан-Харченко: У српској престоници традиционално се 9. маја полажу венци на Спомен-гробљу Ослободилаца Београда и на споменик Црвеноармејцу. Одржана је руско-српска онлајн конференција „Поклонимо се херојима“, о важности очувања историјске истине и сећања на Победу. Касније ће неизоставно бити и отварање Вечне ватре, шетња ”Бесмртног пука”, и други догађаји. Срдачно смо захвални српском руководству на свестраној подршци њиховој организацији. Србија је, по свој прилици, једина европска земља, где видимо симболе Победе на градским улицама. Овде нису бачени у заборав јунаци који су по цену невероватних губитака извојевали мир и слободу. Овде се разуме колико је важно да се не дозволи изругивање нашим заједничким вредностима.
Користећи прилику, честитам читаоцима Дан Победе. Будимо достојни велике генерације победника, сећања на њих, њихове баштине.
Питање: Потврђени доласци у Москву шефова страних држава, руских савезника у Другом светском рату, сведоче да нису сви у свету подлегли таласу ревизије историје и негирања водеће улоге руског народа у ослобађању Европе од нацизма?
Александар Боцан-Харченко: Биће нам драго да видимо на свечаностима у част 75. годишњице Победе лидере земаља савезница у антихитлеровској коалицији. Сматрамо да би то имало посебан морално-политички значај, у првом реду за државе и народе које они представљају. На празник Победе славимо одважност и мудрост наших народа који су успели да одложе неслагања зарад заједничке Победе над човекомрзилачком нацистичком идеологијом, најстрашнијим злом у историји цивилизације. Та историјска искуства без премца имају непролазну вредност. Данас, када се суочавамо с новим оштрим изазовима, који захтевају узајамно поверење и хитне усаглашене кораке, она су нам потребна као никада досад. Такву уједињујућу поруку садржи и недавна заједничка изјава председника Русије и САД Владимира Путина и Доналда Трампа, поводом 75 година од сусрета совјетских и америчких војника на реци Елби 25. априла 1945. године.
Питање: Председник Русије Владимир Путин је у више наврата указивао на несагледиву опасност од историјског ревизионизма и двоструких стандарда, када се зарад дневнополитичких циљева изједначују жртве са агресором?
Александар Боцан-Харченко: Нажалост, наставља се са покушајима да се фалсификује историја Другог светског рата, да се излажу сумњи његови непоколебљиви међународноправни резултати, укључујући и пресуде Нирнбершког трибунала, да се оспори одлучујући допринос совјетског народа Победи, да се оправдају нацистички злочинци и њихови помагачи, да се умањи улога организације УН, која је створена захваљујући Победи и која је постала камен темељац савременог светског поретка. Међу последњим примерима је ситуација око демонтаже споменика маршалу Ивану Коњеву у Прагу. Видимо у томе непосредну претњу не само по хуманистичке вредности, него и по међународну безбедност. Катастрофа Другог светског рата не сме да се понови. Индикативно је да наш став дели апсолутна већина земаља у свету, то сваке године потврђује гласање у Генералној Скупштини УН о резолуцији о борби против глорификације нацизма. Високо ценимо то што се у Србији чувају традиције антифашизма, одлучно се супротставља ревизији историје, пажљиво односи према споменицима палима за ослобођење Југославије у Другом светском рату.
Питање: Светски поредак се нашао на испиту и услед пандемије, показало се – као и у Другом светском рату – да помоћ у најтежим околностима вреди више од „великих речи“. Са Запада чујемо поруке којима се умањује значај руске и кинеске помоћи која је стигла у Србију. Москву и Пекинг оптужују да помоћ не пружају искрено, већ са неким „политичким задњим намерама“?
Александар Боцан-Харченко: Настојање да се политизује међународна хуманитарна помоћ у сузбијању епидемије инфекције вируса короне, потпуно је контрапродуктивно. Борба против вируса корона је, без преувеличавања, заједнички задатак читавог човечанства. Само солидарни напори могу довести до жељеног резултата. Да нагласим да се несебична помоћ Русије пружа на молбу руководства ових земаља, у случају Србије на молбу председника Александра Вучића. Шеф државе је указао здруженој јединици Министарства одбране Русије велику част, лично примивши њене руководиоце. Искрено смо захвални грађанима Србије и српским властима на високој оцени рада наших стручњака и на подршци њиховом труду. То је оно што је заиста важно.
Питање: Колика је конкретно била руска помоћ Србији протеклих недеља?
Александар Боцан-Харченко: Стручњаци Министарства одбране Русије, најискуснији епидемиолози, вирусолози, лекари, радили су заједно са српским колегама за време врхунца епидемије, најтежег и најодговорнијег периода борбе против вируса корона. Од 3. априла дезинфиковано је преко 160 објеката, међу њима кључне установе здравства, у 35 градова Србије, лекари су примили преко 800 ковид позитивних пацијената, пружа се и консултативна подршка. Рад се наставља. Хтео бих такође да истакнем помоћ руских НВО. Руска фондација мира, с председником одбора Државне думе за међународне послове Леонидом Слуцким на челу, поклонила је српској страни неопходну медицинску опрему. Није остао по страни и бизнис: наша заједничка компанија НИС, руске компаније „Лукоил“, „Руске железнице“, „Сбербанка“, „Јандекс такси“, „Фосагро“ и друге.
Видимо колико самопрегорно раде српски лекари, какви напори се улажу на свим нивоима ради благостања земље и народа, да се што пре победи опака болест и да се ублаже негативне друштвено-економске последице кризе изазване короном. Драго нам је да томе дамо допринос колико можемо.
Питање: У претходном интервјуу „Политици“ говорили сте о могућности да се Русија званично укључи у преговоре о Косову. Рекли сте да је „принципијелно важан позив Београда и полазна, упоришна тачка на међународном праву“. Да ли смо сада ближе могућности да Москва одреди свог „специјалца“? Посебно ако се зна да и без „позива Београда“ Американци већ имају два изасланика – Ричарда Гренела и Метјуа Палмера – док ЕУ шаље Мирослава Лајчака, уз комесара Ђузепа Бореља коме је и косовско питање у опису посла?
Александар Боцан-Харченко: Сада је то прерано разматрати. Не мислим да је опонашање других играча разумна и оправдана стратегија. Москва има самосталну визију ситуације. За наше придруживање потребан је пре свега позив Београда. При томе, сам преговарачки процес треба да се води у разумљивом, за нас прихватљивом међународноправном оквиру, на основу резолуције СБ УН 1244, треба да има прихватљиву форму и садржај.
Да додам без икакве злурадости да засад резултати дипломатских активности нису сувише очигледни. Засад, напротив, на самом Косову само је више хаоса.
Питање: Које су за Русију „црвене линије“ када је у питању косовско решење? У септембру сте нам рекли да не разумете зашто би подела Косова и Метохије била преседан. Да ли су ове идеје и даље актуелне?
Александар Боцан-Харченко: Актуелност идеје „поделе Косова“, као и било које друге идеје, могу да процене само Београд и Приштина. Одржив расплет косовског питања остварив је само као резултат избалансираног узимања у обзир узајамних интереса, компромиса – на основу међународног права, без наметања спољних шема или временских оквира. Главни критеријум за нас је да решење треба да буде прихватљиво за Србију.
Питање: ЕУ и САД нису показали јединствен став по питању обарања владе Албина Куртија и безусловног укидања приштинских такса на робу из централне Србије. Да ли је то још један доказ да правог решења нема изван ауторитета Савета безбедности УН?
Александар Боцан-Харченко: Непроменљива пажња Савета безбедности УН према косовској тематици један је од предуслова регулисања проблема. Дефинитивно решење косовског питања треба да буде утврђено у СБ УН доношењем нове резолуције која би заменила важећу резолуцију 1244.
- - -
Питање: На заседању српско-руске међупарламентарне комисије у Москви најављено је да ће две државе основати Институт за очување историјског сећања. Ради ли се на овом пројекту и када се очекује оснивање?
Александар Боцан-Харченко: Сматрам да је дијалог између парламената и научно-истраживачких кругова неопходна димензија руско-српске сарадње у супротстављању ревизији историје. Потпуно подржавајући ту иницијативу посланика наших земаља, рачунамо на њену успешну реализацију у најближој будућности.
- - -
Питање: У слично време када и ви, у Београду је ступио на дужност и амерички амбасадор Ентони Годфри – који је претходно био други човек дипломатске мисије САД у Москви. На неким пријемима примећени сте како дуго и срдачно разговарате са амбасадором Годфријем, изгледа да сте се „пронашли“ као саговорници? Да ли се с њим познајете од раније, на ком језику комуницирате, имајући у виду да има бар три који обојица говорите?
Александар Боцан-Харченко: С амбасадором Ентонијем Годфријем изградили смо конструктивне професионалне односе за време мог рада у Министарству спољних послова Русије у Москви. Расположени смо да их развијамо и овде. Ма какав језик да говоримо, важно је да се дијалог не прекида, важно је да се обогаћује језик међусобног разумевања.
Разговарао Бојан Билбија
