Интервју амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за лист ”Курир”, 23. август 2020. године

Питање: Две теме су у овом тренутку незаобилазне у разговору с вама. Прва је, свакако, вакцина против коронавируса, коју је, прва у свету, регистровала Русија. Колико је она безбедна?

Александар Боцан-Харченко: Сама регистрација показује да је безбедна. Наш академик Гинцбург, који је на челу екипе института „Гамалеја” која је створила ово глобално достигнуће уз учешће стручњака руског министарства одбране, рекао је да следи трећа фаза испитивања. Биће укључено десетине хиљада људи. Основна питања су делотворност и безбедност, а раније фазе су показале да је руска вакцина „спутњик В” делотворна и безбедна. Појављује се више антитела, што даје високи и трајни имунитет организма, на две године. Она делује на добар начин. Има, наравно, и неких других споредних појава, као и обично, попут повишене температуре првих дан-два после узимања, али се, понављам, показало да вакцина делује. Важно је да после ове треће фазе испитивања што брже почне масовна производња вакцине, што се очекује за око месец дана. Предност при вакцинацији у Русији имаће лекари и радници у области медицине, професори... Тачније, сви запослени у областима у којима је ризик од заразе повећан.

Питање: Видели смо пак да Запад с подозрењем и неповерењем гледа на регистровање руске вакцине против короне.

Александар Боцан-Харченко: Не могу да кажем да нисмо били изненађени због реакције Запада на регистрацију вакцине. То реаговање је необразложиво. Свакако, ту има русофобије, али има и конкуренције, која није фер, има ту и покушаја политизације и политичких активности... Наравно да је Русија прва регистровала вакцину. Па Русија је била и прва у васиони. Наш човек је био први у васиони и сада се с тим може упоредити и ово достигнуће с вакцином.

Питање: Када би Србија могла да добије ту вакцину?

Александар Боцан-Харченко: Засад је немогуће одговорити на ово питање. Што се тиче продаје и сарадње у производњи вакцине, тренутно је интерес показало више од 20 земаља. За нас је приоритет да најпре задовољимо потребе за вакцином унутар Русије. Али исто тако смо спремни за активну и брзу сарадњу кад је у питању њена производња ван Русије.

Питање: То значи да би она могла да се производи и у Србији?

Александар Боцан-Харченко: Ових дана ћемо имати састанак с представницима руководства Србије и ту ћемо изнети своје ставове, шта је све неопходно... Српске институције могу да успоставе контакт с Руским фондом директних инвестиција, који је челна институција у овом послу, и на основу тога сазнаћемо када ће и да ли ће то бити могуће. То је ствар стручних разговора. Свакако, таква сарадња у глобалном питању уклапала би се у ниво и свеобухватност наше сарадње.

Питање: Како се, према вашој оцени, Србија снашла у борби против коронавируса?

Александар Боцан-Харченко: Србија је добро одговорила на кризу. Добро се снашла на основу мера председника и Владе. Такође, Србија је знала и била способна да учи о економији, па је сада пад производње мањи него што се очекивало. Волео бих овде да нагласим и оцену екипе наших војних стручњака, која је била овде и пружила помоћ. Чланови те екипе су рекли да су могућности овдашње струке на високом нивоу и да је Србија, хвала богу, очувала могућност и способност муњевитог реаговања у тешким ситуацијама. Наравно, ниједна земља - укључујући и оне најбогатије - није била у лакој ситуацији. Ево, сада има наговештаја нових таласа вируса. Морамо бити спремни. У свету је потребно што више сарадње међу државама, без било какве политизације.

Питање: Друга тема која је незаобилазна су оптужбе на рачун Русије када је реч о насилним протестима у Београду почетком јула. Део медија и невладиног сектора оптужио је Русију да стоји иза тих демонстрација, тврдећи притом и да је руска намера да контролише Балкан. Шта ви видите као позадину таквих тврдњи? И да ли заиста Русија стоји иза демонстрација?

Александар Боцан-Харченко: Позадина тога је потпуно јасна. Реч је о русофобији и жељи да се Русија истера из региона. Жели се извршити притисак и на Русију и на Србију да се обустави сарадња. Неке европске земље су изјављивале да ЕУ сматра западни Балкан регионом свог глобалног приоритета, док САД отворено кажу да Србија мора што више да смањи сарадњу с Русијом, пре свега у такозваним осетљивим сферама. Они су тако одлучили да сада измисле ову празну причу за коју нема ниједног доказа. Ово је такозвани фејк, сто посто. Хтели су да створе лошу представу о Русији овде, јер Русија никада - било где у свету - није била међу организаторима таквих немира. Ми се не мешамо у унутрашње ствари било које земље, само желимо билатералну сарадњу. А мешају се они који нас оптужују.

Питање: Како гледате на то што Западу све више смета утицај и присуство Русије на Балкану? Да ли Русија са САД и ЕУ заправо води неку врсту борбе за утицај на Балкану?

Александар Боцан-Харченко: У нашој стратегији стварно нема задатака да се води борба, сукобљава се... Наравно, економско такмичење постоји, јер ово је тржиште, односно тржишна економија, и ми смо отворени за то, али само без политизације. На Балкану, дакле, желимо да сарађујемо са свим државама које су за то спремне. Србија и Русија имају највиши ниво сарадње у свим областима, уз међусобно поштовање интереса. У темељу је редовни и садржајни дијалог председника Русије и Србије. Нас уопште није брига да ли то некоме смета, да ли то некоме одговара или не. Најбитнија ствар је да сарадња одговара тежњама народа двеју земаља.

Питање: А да ли Русији смета тесна сарадња Србије са Западом? Колико је процес европских интеграција препрека за још бољи однос наше државе с Русијом?

Александар Боцан-Харченко: Не, то није препрека. Зна се да Србија тражи чланство у ЕУ, што подразумева доста присну и активну сарадњу и пре чланства и посебно након приступања Унији. Ако не би било политизације и покушаја да се Русија истера одавде, могуће је пронаћи више тачака комуникације и сарадње Русије са ЕУ у региону западног Балкана. Сарадња неће бити проблем уз добру вољу и конструктиван прилаз ЕУ. Русија је увек и свуда спремна за дијалог са Унијом. Без обзира на потешкоће које тренутно постоје у ЕУ, она је наш највећи партнер - економски, политички... Наш интерес је да се ЕУ развија, да има снагу и свој став.

Питање: Како видите тренутно стање у ЕУ? Гледано са стране, је ли Унија у некој врсти кризе?

Александар Боцан-Харченко: Сада криза свуда постоји због пандемије. Тешке су економске и привредне последице, које ћемо сви, уз међусобну сарадњу, лакше пребродити. ЕУ је преживела и економску кризу 2008, мигрантску кризу 2015, затим брегзит... Увек има радикалних ставова да ЕУ неће преживети, али ја стојим на одмереном ставу да ће Унија опстати, да ће се развијати. Важно је извући поуке и направити прави закључак да садашње стање односа са Русијом смета самој Европи пре свега.

Питање: Србија и Русија имају и добру војну сарадњу. Добили смо „мигове”, купили смо систем „Панцир”, војске две државе одржавају заједничке вежбе... Шта се још може очекивати на том пољу?

Александар Боцан-Харченко: Србија ове седмице учествује на војним међународним играма у Русији, а на отварању се планира присуство начелника Генералштаба Војске Србије Милана Мојсиловића. Истовремено, у Москви ће бити одржан и веома угледни војнотехнички форум, на ком ће учествовати више од 20 земаља. Поред наведеног у вашем питању, испоручени су и борбени хеликоптери „ми-35М”, као и вишенаменски хеликоптери „ми-17В-5”. Планирамо, такође, и испоруку оклопних извиђачких возила и тенкова Т-72, у оквиру војнотехничке помоћи, што је важно. Ово је за нас веома важна област сарадње, јер полазимо од тога да је јачање борбене способности војске, односно њено опремање, један од стратешких планова председника и Владе.

Питање: Запад нам, међутим, замера набавку оружја од Русије, чак је помињана и могућност да нам Америка због тога уведе санкције...

Александар Боцан-Харченко: Не знамо на чему се заснивају примедбе САД, јер не постоје никакве међународне препреке за овакву сарадњу Србије и Русије. Србија је независна суверена држава. Снажна, опремљена војска један је од стубова суверенитета земље.

Питање: Да пређемо на питање Косова. Недавно је, уз посредство ЕУ, настављен бриселски дијалог Београда и Приштине о Косову, али се више пута досад спекулисало да би у тај процес могле да се укључе и друге државе, попут Русије, Кине и САД. Видимо, додуше, да Америка све активније учествује у решавању косовског питања... Да ли би Русија прихватила активно укључивање у поменути дијалог?

Александар Боцан-Харченко: Више пута смо рекли да, одлучујући о улози и начину учешћа Русије, ми пре свега водимо рачуна о ставу Београда. Дијалог мора да буде частан, да се одвија уз уважавање образложених интереса Београда, Срба на Косову, њихове безбедности, уз уравнотежено посредовање, без задовољавања сувишних амбиција Приштине. Алтернатива дијалогу не постоји, наравно. Поново су почели разговори под окриљем ЕУ, који су раније добили подршку Генералне скупштине Уједињених нација, што дијалогу даје добар међународни легитимитет. А то је важно јер се питање Косова налази у агенди Савета безбедности УН. Русија, као стална чланица СБ УН, незаобилазан је учесник решавања косовског питања. Нека се дијалог развија и нека да резултат, сада је можда преурањено за неке оцене, али Србија је на разговоре дошла с доста јасним, добрим и међународно правним ставом и наглашавајући, пре свега, неопходност решавања кључних питања за живот људи на Косову. Желео бих да истакнем неопходност, према нашем мишљењу, реализације онога о чему је постигнут договор у првим фазама бриселског дијалога, а то је стварање Заједнице српских општина (ЗСО). То је кључна ствар, споразум је био склопљен, подржан и потписан, али на терену уопште није дошло до било каквих корака и помака када је реч о реализацији обавеза Приштине. Неопходно је, такође, поклонити пажњу и другим питањима која су остала отворена, попут повратка расељених... Повратка расељених готово да нема.  

Питање: Шта би за Русију било одрживо решење за косовско питање?

Александар Боцан-Харченко: За нас је једино и одрживо могуће решење само оно које је у интересу Београда на основу Резолуције 1244 СБ УН, односно само оно решење које ће бити подржано од Савета безбедности УН. Какво могуће решење може да буде, засад нико не зна. Резултат се назире током узастопног правичног дијалога. Ми смо против наметнутих одлука. Став који је сада Приштина заузела - „само признање независности и остало нас не брине” - неће дати никакав напредак. Такав приступ је неопходно променити и Приштина мора изаћи са конструктивним ставом.

Питање: Како вам данас, 12 година након једностраног проглашења независности, изгледа Косово?

Александар Боцан-Харченко: Русија не признаје Косово, јер је проглашење независности било једнострано, после коришћења снаге, није било у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244 СБ УН. Разговори су били прекинути. Као резултат, Косово је квазидржава, не обавља функције... Остаје територија са много проблема, остаје црна рупа, извор тероризма и злочина. Администрација привремених институција није функционална и ефикасна.

Питање: На крају, да ли знате ког би тачно датума руски председник Владимир Путин могао да дође у посету Београду, која је планирана за јесен?

Александар Боцан-Харченко: Преурањено је сада причати о томе. Такав план постоји и верујемо да ће целокупна ситуација омогућити да до те посете и дође. Припремамо се за то.

Питање: Да ли ће обележавање завршетка радова на изградњи Храма Светог Саве на Врачару бити окосница те посете?

Александар Боцан-Харченко: Свакако, то је једна од кључних тачака. Русија је пружала значајну помоћ изградњи ове величанствене светиње. То је важан догађај и тешко је пронаћи реч која описује важност завршетка Храма за СПЦ. Значај тога је посебно нагласио и председник Србије Александар Вучић, који је пре неколико дана обишао Храм заједно са патријархом српским Иринејом. Уз то, у ситуацији кад у свету има толико опасних искушења за православље отварање Храма Светог Саве биће добра, важна и снажна порука за очување и јачање јединства православља у свету. Такође, поред тога, очекујем да ће током посете бити и догађаја који ће показати наш заједнички, озбиљан и одлучан однос против ревизије историје. Ове године се, да подсетим, обележава 75-годишњица наше заједничке победе у Другом светском рату. Незаобилазне ће, наравно, бити и теме у вези са економском и привредном сарадњом Србије и Русије.

Питање: Кад смо код питања цркве, верујем да сте пратили дешавања у Црној Гори поводом усвајања контроверзног Закона о слободи вероисповести, којим тамошња власт атакује на имовину српске цркве у тој држави. Како видите цео тај случај?

Александар Боцан-Харченко: Случај је веома озбиљан. Ради се о административном мешању у црквене ствари с циљем одузимања имовине Српске православне цркве и давања исте на располагање непризнатој Црногорској православној цркви. Све то је кршење канона православне цркве. То је ударац и покушај рушења јединства СПЦ. Има ту сличности са ситуацијом у Украјини.

Питање: Поједини аналитичари тврде да би Русија волела да у новој влади Србије види Социјалистичку партије Србије (СПС) и да тим поводом врши некакав притисак и агитовање. Шта ви на то кажете?

Александар Боцан-Харченко: Одговор је кратак и јасан - то је лаж. Измишљотина. Не дајемо никоме предност, сматрамо да је то питање унутрашња ствар Србије. Ми ћемо сарађивати са владом која буде формирана на основу унутрашњих одлука државе, односно њених институција. И јасно је да ће влада штитити не спољне интересе, већ оне српске. Ово је најбитније за развој сарадње с нашом земљом.

Питање: „Турски ток” је изузетно важно питање за регион. Да ли Србија треба да брине за гас?

Александар Боцан-Харченко: Не. Не треба да постоји брига о обустави испоруке гаса, јер нема разлога за то. Постоји, са српске и руске стране, добра брига о побољшању и ширењу сарадње у области енергетике и гасне сфере. Имамо стабилне и сталне испоруке гаса, прошле године Србији је испоручена преко 2,1 милијарда кубних метара гаса. Наставља се транзит преко Украјине, а надамо се да ће ускоро бити завршен и нови гасовод.

Питање: Шта се дешава с руским хуманитарним центром у Нишу? Било је и оптужби да се центар бави и неким другим стварима, попут шпијунаже...

Александар Боцан-Харченко: Оптужбе су лажне и неутемељене. То је део антируске политике. Све је то западно тумачење активности рада Руско-српског хуманитарног центра, а нико није дао било какав доказ, чули смо само претпоставке, измишљотине... Подсетио бих да центар ради отворених врата, рекли смо то и страним амбасадама, била је презентација рада центра, па је тада дошло само неколико људи. Центар је важан не само за Србију него за читав регион. Пружа помоћ у ванредним ситуацијама, припрема ватрогасце и спасиоце. Помагао је, колико је то могуће, и током пандемије.

Питање: Да ли би он ускоро могао да добије дипломатски статус, као што се то више пута најављивало?

Александар Боцан-Харченко: Нови уговор је припремљен и верујемо да ће једног дана бити и потписан. Уговор предвиђа имунитете и привилегије. Ово је међународна пракса. Западни партнери у сличним ситуацијама траже такав статус, а нас оптужују. Центар остаје хуманитарни, неће бити претворен у нешто друго, али ће имунитет дати допунске могућности. Ипак, и без тог уговора се центар развија, јача активности и садржај.

Разговарао Бобан Каровић

Фото: Марина Лопичић