12 Мај

Одговор портпарола МИП Русије Марије Захарове на питање медија о самиту ЕУ – Западни Балкан

Питање: Како бисте могли да прокоментаришете резултате самита ЕУ – Западни Балкан који се одржао 6. маја ове године у формату видео-конференције? Између осталог, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, наступајући на завршној конференцији за медије, изјавила је да је „место Западног Балкана у ЕУ“, док је премијер Хрватске, која председава Саветом ЕУ, Андреј Пленковић, изјавио да, географски гледано, балканске земље „немају куд да иду осим Европске уније“.

Одговор: Садржај и тоналитет наведених коментара по који пут потврђују да у ЕУ и даље постоји настојање да се Западни Балкан разматра као ексклузивна зона њене геополитичке одговорности, за шта се у ЕУ раније покушавало окривити друге. 

О томе сведочи и низ формулација такозване Загребачке декларације која је утврђена као резултат видеоконференције. Тешко је разумети, на пример, мотиве укључивања у тај документ фразе, испод које је предложено да ставе своје потписе саме западнобалканске земље, о томе да им ЕУ помаже у борби противвируса корона више него било ко други. Сматрамо да је уношење политике у међународне напоре усмерене ка сузбијању пандемије неумесно и закономерно изазива питање о степену несебичности помоћи коју пружа ЕУ. 

Изазива забринутост и то да, међу предусловима напретка претприступних преговора са земљама кандидатима, ЕУ у први план све јасније гура захтев о њиховом беспоговорном праћењу спољнополитичких приступа ЕУ, при томе да се ти приступи разрађују без учешћа тих земаља и, према томе, не могу да обезбеде да се потпуно узму у обзир њихови законити интереси. Од западнобалканских земаља се очекује да ће се оне активно придружити покренутој од стране ЕУ кампањи супротстављања „дезинформацијама“ и другим „хибридним активностима“. Са поштовањем тих и других „вредности, правила и стандарда“ се недвосмислено повезује перспектива даљег зближавања западнобалканских партнера са ЕУ, укључујући и пружање им одговарајуће претприступне финансијске помоћи. Тешко је да се у томе не угледа елеменат нескривене уцене. Остаје отворено и питање посвећености саме Европске уније структури сопствених ”копенхашких” критерија за чланство из 1993. године, у којима се приоритетан значај даје обезбеђењу стабилности и зрелости унутрашњих институција земаља претендената за придруживање ЕУ, а не њиховим спољнополитичким ставовима.

Позивамо ЕУ да се с поштовањем односи према балканским земљама и да не присваја себи право да дефинише вектор њиховог развоја, да им дозволи да самостално граде своју политику и сарадњу са другим државама.

Извор: званичан сајт МИП Русије