24 Jул

Изјава Савета Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације у вези са дискриминацијом рускојезичних држављана Украјине

Незванични превод са руског

САВЕТ ФЕДЕРАЦИЈЕ 
ФЕДЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

ИЗЈАВА 

у вези са дискриминацијом рускојезичних држављана Украјине

Савет Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације изражава озбиљну забринутост да ће се већ у септембру 2020. године, када ће почети примена новог законодавства Украјине о образовању, готово цела настава ће се у образовним установама (изузев предшколски и основни) у Украјини, где је за милионе људи руски матерњи језик, водити на украјинском језику.

Савет Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације је у својој Изјави у вези са усвајањем Закона Украјине „О образовању“ (уредба Савета Федерације бр. 354-СФ од 27. септембра 2017. године) констатовао да овај закон противречи Уставу Украјине и обавезама које је преузела Украјина у складу са Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина од 1. фебруара 1995. године и Европском повељом о регионалним или мањинским језицима од 5. новембра 1992. године, као и крши интересе рускојезичних житеља земље и усмерен је на тоталну украјинизацију.

Парламентарна скупштина Савета Европе је у резолуцији бр. 2189 (2017) од 12. октобра 2017. године „Нови украјински закон о образовању: озбиљна препрека настави на матерњем језику националних мањина“ такође констатовала да наведени закон води до значајног скраћивања права у сфери образовања која су раније гарантована „националним мањинама“. Протесте против новог украјинског закона поред Русије су упутиле власти Бугарске, Мађарске, Грчке, Молдавије, Пољске и Румуније.

Међутим, без обзира на критике многих држава и међународних организација украјинске власти су наставиле политику масовног ускраћивања права рускојезичног становништва коју су прописале у Закону Украјине „О функционисању украјинског језика као државног“ (ступио на снагу 16. јула 2019. године) и у Закону Украјине „О пуном општем средњем образовању“ који је усвојила Врховна Рада Украјине 16. јануара 2020. године. При том занемарени су закључци из Мишљења Европске комисије за демократију кроз право (Венецијанска комисија) бр. 902/2017 од 11. децембра 2017. године да Закон Украјине „О образовању“ не садржи решења за језике који нису званични језици Европске уније, односно руски језик као највише распрострањени у Украјини недржавни језик. У наведеном извештају се посебно истиче да „је тешко образложити мање благонаклон третман ових језика тако да се поставља питање о њиховој дискриминацији“. Изузеци предвиђени само за језике „аутохтоних народа“ у које се сврстава низ народа које живе изван Украјине (у Криму), као и делимично за званичне језике Европске уније тек повећавају антихумански и пре свега антируски карактер новог законодавства Украјине о образовању.

Савет Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације истиче да прозападна оријентација Украјине након државног удара 2014. године није је приближила цивилизационим демократским стандардима него обрнуто ју је још више удаљила од њих. Садашње руководство Украјине је наставило дискриминаторску политику бившег председника Украјине Петра Порошенко усмерену на ограничавање права рускојезичног становништва на наставу на матерњем језику. Политика насилничке украјинизације је постала један од кључних разлога избијања унутарукрајинског конфликта у Донбасу, у којем су настрадали већ хиљаде жртава. Уместо да извуче поуку из грешки које су направили претходници који су се ослањали на националистичке идеје, власти Украјине настављају исту политику којом затварају себи све путеве ка мирном решењу конфликта. Позивајући на реинтеграцију регионе који су се изразили против државног удара 2014. године и истовремено ускраћујући рускојезичном становништву реализацију права у образовној и другим хуманитарним сферама Украјина у ствари ради све да осујети процес националног помирења и реализацију Минских споразума.

Савет Федерације Федералне Скупштине Руске Федерације позива Врховног комесара УН за људска права, Врховног комесара Савета Европе за националне мањине, Комесара Савета Европе за људска права, парламенте држава Европе да заштите права рускојезичних држављана Украјине и инсистираће на разматрању настале ситуације у међународним парламентарним организацијама – Интерпарламентарној унији, Парламентарној скупштини Организације за европску безбедност и сарадњу и Парламентарној скупштини Савета Европе. 

Савет Федерације
Федералне Скупштине
Руске Федерације