24 Април

Интервју амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за лист "Вечерње новости", 24. април 2020. године

Питање: Како се власт у Србији снашла у борби против короне и шта вам говоре напади појединих посланика ЕУ да се овде под плаштом здравствених мера – сузбија демократија?

Александар Боцан-Харченко: Потпуно је природно да су ризици без преседана, везани за избијање инфекције вирусом корона, захтевали доношење одлука без преседана. Мере српских власти су сличне онима које су на снази у Русији. На првом месту се нашла брига о здрављу држављана, неопходност да се сведе на минимум претња даљег ширења опасне болести. Важне су и мере усмерене на подршку становништва, очување запослености, ублажавање последица кризе за све гране привреде. У том контексту празне расправе о неком „политичком смислу“ тих одлука се чине неумесним. О благовремености и сврсисходности предузетих корака на најбољи начин сведочи актуелна епидемиолошка ситуација.

Да нагласим посебно да на ефикасност мера утиче и оно што чини свако од нас. Приоритет ових дана треба да буде самодисциплина и одговоран однос према људима око нас.

Важно је такође да се сада све ради на уставан начин. Док се на Западу често антиуставне делатности, просто речено државни удари, тумаче као „тријумф демократије“.

Питање: Русија се одлучила да пошаље помоћ Србији касније него што је већина грађана овде очекивала. Зашто се толико дуго чекало?

Александар Боцан-Харченко: Русија је почела да пружа хуманитарну помоћ Србији 3. априла, одмах након телефонског разговора лидера наших земаља Владимира Путина и Александра Вучића, током којег је председник Србије изнео одговарајућу молбу. Неколико дана пре тога је премијер Србије Ана Брнабић упутила одговарајуће писмо свом руском колеги Михаилу Мишустину. Дакле, све је одлучено у духу традиционалних односа наших народа.

Важно је да је помоћ стигла на време, уочи најтеже етапе борбе против „невидљивог непријатеља“. Укупно је стигло једанаест авиона са специјалном техником, медицинском опремом, средствима заштите, у обзир су узете потребе српског здравства. Ипак, првенствени значај је имао и даље има људски фактор: водећи стручњаци министарства одбране Русије, епидемиолози, вирусолози, војни лекари, сада их је укупно 87, настављају, раме уз раме са српским колегама, са радом у градовима, где је епидемиолошка ситуација најкомпликованија.

До 22. априла је дезинфиковано 88 објеката у 15 градова Србије. Обрађено је око 190 зграда укупне површине преко 890 хиљада квадратних метара и 51 деоница путева укупне површине преко 380 хиљада квадратних метара. Медицинске бригаде су спровеле санитарно-епидемиолошку и здравствено-евакуациону процену медицинског система у 33 града. Примљено је више од 500 пацијената оболелих од .

Не може да се заборави и на то да су свој допринос борби против епидемије дали и пословне структуре, укључујући и на почетку развоја епидемије. Заједничка компанија „НИС“ је бесплатно ставила на располагање авио-гориво ”Ер Србији”, чије летелице у Србију допремају медицинску опрему и враћају српске држављане. Руска компанија „Јандекс Такси“ је пружила бесплатни превоз за српске здравствене раднике. Компанија „ФосАгро“ је предала финансијску помоћ једном од београдских породилишта. То је само неколико примера.

Све то говори о томе да све што се дешава у Србији, све проблеме Срба прихваћамо као своје сопствене.

Питање: По новим назорима известиоца ЕУ за Србију нашој страни се спочитава и да је много више глорификовала помоћ Кине и Русије па самим тиме ризикујемо и негативне оцене у Извештају ЕУ о напретку. Као да се уз очекивања да уведемо санкције Русији од нас сада тражи и да не примамо помоћ из Москве и Пекинга?

Александар Боцан-Харченко: Пандемија коронавирусне инфекције је истакла узајамну зависност света и то, колико је важна консолидација међународних напора пред овом заједничком претњом. Како је подвукао председник Русије Владимир Путин, данас не можемо да себи приуштимо да се понашамо у складу са принципом „свако сам за себе“.

Сигурни смо да хуманитарна сарадња, манифестације људскости и солидарности не смеју да се деле на „правилне“ и „неправилне“. Подржавамо позив Светске здравствене организације да се избегне политизовање ситуације око пандемије. Полазимо од тога да је савладавање актуелне кризе могуће само заједничким путем.

С тим у вези да нагласим да потпуно делимо став генералног секретара УН Антонија Гутереша о неопходности да се без одлагања обуставе борбене акције и да се уведе режим прекида ватре и хуманитарне паузе.

Хтео бих да скренем пажњу и на иницијативу, коју је покренуо руски председник Владимир Путин приликом самита Г20 26. марта ове године, о стварању слободних од трговинских ратова и санкција „зелених ходника“, о увођењу мораторијума на ограничења испорука лекова, прехрамбених производа, опреме и технологија. Зна се да такве рестрикције, једнострано успостављене од стране западних земаља, на снази су у односу на Иран, Сирију, Северну Кореју и низ других држава.

У оквиру међупарламентарне сарадње се са позивом да се одустане од деструктивне политике санкција обратио председник одбора Државне думе Русије за међународне послове и председник Руске фондације за мир Леонид Слуцки.

Питање: Јесте ли чули за тумачење да су Руси смишљено слали у Италију и Србију војне стручњаке како би учврстили своје геостратешке позиције?

Александар Боцан-Харченко: Изношење таквих оцена је цинично и непоштено.

Да подсетим да је, као и у случају Србије, одлука о упућивању помоћи Италији донета на директну молбу италијанског руководства, премијера Џузепеа Контеа. Подједнако, без одговора није остало ни једно обраћање које је стигло у Москву из земаља Заједнице независних држава, Абхазије, Јужне Осетије. Све одлуке су имали хуманитарни карактер, нису биле условљене политичком конјунктуром. 

Понављање пропагандистичких клишеа о „геополитичком супротстављању“ само потврђује то да „свако тумачи све по мери сопствене изопачености“. Међутим, покушаји да се те хуманитарне акције прикажу на лажни начин, да се извитопере њихови циљеви, неће прецртати њихов реални садржај и неће поништити њихове опипљиве резултате. 

Видимо, са каквим одушевљењем, надом и захвалношћу се прима та помоћ, свакодневни труд лекара и других стручњака, и овде у Србији, и у Италији. То је најважније.

Питање: Како оцењујете најновије сумње Доналда Трампа да је вирус створен у лабораторији у Вухану?

Александар Боцан-Харченко: Скренули смо пажњу на то да је у САД у више наврата формулисане претпоставке о „вештачкој природи“ коронавируса. Сматрамо такав приступ неодговорним и неконструктивним. 

Разуме се да је проучавање природе и порекла вируса неопходно ради разрађивања ефикасних вакцина и лекова, а на крају крајева ради безбедније и стабилније будућности за читаво човечанство. Потрага за кривцем или за „спољним непријатељем“ не доприноси постизању тог циља. Узгред, као и критика Вашингтона на рачун Светске здравствене организације и његова одлука о привременом обустављању финансирања те организације.

Данас је од принципијелног значаја фокусирање на свестрану деидеологизовану сарадњу целе светске заједнице. За такву сарадњу искуства Кине, која је успела да стави под контролу епидемију на својој територији, имају искључиву вредност.

Разговарао Милан Бабовић