Интервју амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за лист ”Српски телеграф”, 1. мај 2021. године
01 Мај

Интервју амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за лист ”Српски телеграф”, 1. мај 2021. године

Питање: Како видите позицију Србије?
Александар Боцан-Харченко: Србија је безуслован лидер на Балкану, кључни партнер Русије у региону. Јак економски и спољнополитички положај земље се темељи на пажњи њеног руководства према очувању суверенитета и територијалног интегритета, чврстој привржености војној неутралности и вишевекторској дипломатији, посвећености питањима социјалног и привредног развоја. У садашњим нимало лаким условима посебно је важан одговоран приступ Београда сарадњи са суседним државама, која, између осталог, укључује помоћ у спровођењу вакцинације против вируса КОВИД-19. Сигурни смо да таква политика доприноси јачању стабилности у овом делу Европе.

Питање: Како оцењујете односе Србије и Русије?
Александар Боцан-Харченко: Руско-српско стратешко партнерство је узор за развој међудржавних односа. Између Москве и Београда је успостављен ритмичан и садржајан дијалог на највишем нивоу. Упркос коронакризи спроводе се узајамно корисни економски пројекти, укључујући проширење српског система за транспорт гаса, модернизацију енергетских објеката и објеката за прераду нафте, изградњу саобраћајне инфраструктуре. Имамо богату културну агенду, засновану на духовној блискости и вишевековној историјској традицији. Посебно треба да истакнемо руску помоћ у уређењу унутрашњег мозаичког дела величанствене православне светиње Храма Светог Саве у Београду. Битно је да је, уз то, потенцијал наше сарадње и даље значајан, има и конкретних планова за његову даљу реализацију. 

Питање: Незаобилазна тема је КиМ. Како из Москве гледате на косовско питање, има ли назнака кад и како ће бити решено?
Александар Боцан-Харченко: У потпуности делимо став Београда о решавању косовског питања. Сигурни смо да решење мора да се тражи у оквиру међународног права, путем преговора на основу темељне Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Главну препреку видимо у неконструктивној линији Приштине и њених западних ментора, као и у томе да косовски Албанци не испуњавају раније постигнуте, уз посредовање Брисела, договоре, пре свега, о формирању Заједнице српских општина на Косову. Сматрамо да дијалог о Косову треба да се одвија без наметања рокова и облика решења. Наравно, такав процес ће захтевати време. Најважнији је његов квалитет, односно усмереност ка компромису и видљивом побољшању ситуације у покрајини.

Питање: Улазе ли Руси у преговоре, како се спорадично помиње у јавности? У ком формату би то било могуће?
Александар Боцан-Харченко: Као стални члан СБ УН, Русија је активно ангажована у стабилизационе напоре око Косова. Умногоме захваљујући принципијелном ставу Москве, косовска тематика је и даље на дневном реду СБ УН. Коначно решење не може бити донето без СБ УН, као главног механизма очувања међународног мира и безбедности, само на тај начин је могуће гарантовати његову правичност, уравнотеженост и одрживост. Што се тиче других могућих формата руског учешћа, како је недавно поново нагласио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, били бисмо спремни да размотримо било коју иницијативу српске стране по том питању.

Питање: Познавалац сте региона. Како гледате на тзв. нон-пејпер документ, приписан словеначком премијеру Јанезу Јанши?
Александар Боцан-Харченко: Наводно припремљен у Љубљани, неформални документ који, узгред, има веома провокативан садржај, јесте симптоматичан. Активна расправа о њему потврђује да на Балкану и даље има проблема због једностраних корака раније предузетих мимо постојећих механизама за решавање косовског питања, као и питања у БиХ. Народи региона треба да одлучују о својој судбини кроз конструктиван дијалог, сходно међународном праву, без спољног мешања. У БиХ све одлуке треба доносити у складу са мировним споразумом из 1995.

Питање: Имате богато дипломатско искуство, по природи посла имате састанке с председником Србије Александром Вучићем. Какав је саговорник?
Александар Боцан-Харченко: Председник Александар Вучић је прави државник. Најважнијим сматра свестрани развој Србије, знајући да је за то неопходно јачати узајамно корисне равноправне односе с иностраним партнерима. Председник је дубоко упућен у све теме билатералне и међународне агенде. Одликују га отвореност, усмереност према тражењу нових могућности за сарадњу. Редовна комуникација са шефом државе је за мене велика част.

Питање: Србија је често на удару и под притисцима због веза, како са Истоком тако и са Западом. Зашто? Коме смета јака Србија?
Александар Боцан-Харченко: Сматрамо да је логика или-или, односно избора између две опције, апсолутно погрешна. Иза покушаја појединих престоница да је наметну стоји жеља за успостављањем асиметричних односа, стварањем подређених туђој вољи, вазала. Снажан притисак се врши и на Београд. Српско руководство се успешно супротставља том притиску, што доноси држави конкретне користи. Очигледан пример је ангажовање различитих произвођача за испоруке вакцина у Србију с обзиром на медицинску сврсисходност уместо геополитичких рачуна. Захваљујући томе се имунизација становништва спроводи бржим темпом.

Питање: Србија прва у Европи, ван Русије, прави вакцине против вируса корона спутњик-В на Институту "Торлак". Мери ли се снага државе у томе, како је казао и председник Вучић?
Александар Боцан-Харченко: Солидарни смо са председником Александром Вучићем. Драго нам је што је један од нових праваца руско-српске сарадње успостављање производње руске вакцине спутњик-В у Београду. Пун циклус производње, надамо се, успеће да буде организован до краја ове године. То ће омогућити Србији да обезбеди унутрашњу потражњу за препаратом који је доказао високу ефикасност, да знатно допринесе супротстављању пандемији на целом Балкану, као и да ојача своје научнотехнолошке капацитете.

Питање: Хоће ли Владимир Путин посетити ове године Србију, како се помиње у јавности?
Александар Боцан-Харченко: Током посете шефа дипломатије Србије Николе Селаковића Москви 16. априла потврђен је позив руском председнику Владимиру Путину да посети Београд. Чим дозволе епидемиолошке прилике, термин посете ће бити усаглашен дипломатским путем.

Питање: Како обележавате васкршње празнике?
Александар Боцан-Харченко: За мене је светли празник Васкрса дан који се обележава са најближима и најмилијима. То је заиста драгоцено.

Питање: Чиме се иначе бавите у слободно време?
Александар Боцан-Харченко: Дипломатска служба готово и не оставља слободног времена. Кад обавезе дозволе, увек са задовољством шетам Београдом, с којим моју породицу и мене повезује много лепих успомена. Ако бисмо говорили о хобијима, издвојио бих тенис. Знам колико је тај спорт популаран у Србији и потпуно делим интересовање својих српских пријатеља према њему.

Питање: Прошле су скоро две године вашег службовања у Србији. Какви су утисци?
Александар Боцан-Харченко: С обзиром на то какав је интензитет руско-српских односа, две године су пролетеле врло брзо. Рад у Београду је пун пријатних утисака. Пре свега, мислим на искрен и срдачан однос и висок професионализам наших српских партнера. Београд и други српски градови сваког дана су све удобнији за живот, а уз то задржавају непоновљив колорит. Очаравају јединствене природне лепоте Србије. Веома се надам да ће се још више пута указати прилика да посетим омиљена места.