Интервју амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за лист "Блиц", 3. фебруара 2020. године

Како гледате на настојање САД-а да у кратком року реши питање односа Београд и Приштине?
- Забрињава жеља за брзим решењем. То личи на успостављање фамозних временских оквира који су били разлог за то што претходни разговори о Косову нису били успешни. Мислим на Ахтисаријеве преговоре и разговоре тројке. Русија је увек била за наставак разговора, ако бисмо имали више времена, дошло би до осетног напретка и компромиса. Не верујем да постоји брзо решење, осим ако се не ради о наметању оног које није прихватљиво за Београд, попут признавања независности Косова. Ако желимо компромис, замислите колико би дуго могли да трају преговори?

Могу се чути критике да Русија не жели решења, не би ли кроз Србију задржала утицај на регион?
- То није тачно. Желим јасно и гласно да кажем да је интерес Русије увек био и остаје наставак, у овом случају обнављање, разговора. Ако међународна заједница жели да направи позитиван и значајан допринос, мора да извуче поуке из оног шта је било, а и да разуме садашњу ситуацију која не одговара никоме ни у региону, ни у Европи, нити Вашингтону.

Што значи?
- Целокупни разговори морају да буду враћени на темељ Резолуције 1244.

Како би то изгледало? Да ли је реално да се деси?
- За почетак, требало би да се извуче оно најбоље што је било у претходним разговорима. Рецимо, резултате који се тичу заштите права Срба на Косову, верских објеката, енклава... Што се тиче статуса, неопходна је нова прича и нови прилаз ако желимо компромис. У правном смислу, и сваком другом, је потпуно реално. У Савету безбедности полазимо од резолуције 1244, на основу ње УНМИК је и даље на Косову, мандати КФОР-а и мисије ОЕБС-а су утемељени на њој. Све зависи од тога да ли постоји жеља једне стране, Приштине, да се дође до правног и правичног решења, на темељу међународног права. А само такво решење је трајно и одрживо. Уз неопходан притисак међународних партнера, укључујући и ЕУ, на Приштину. Притиска сада уопште нема. Пре свега, неопходно је да се хитно испуни захтев Београда, да се укину таксе. То је јако важно за свакодневицу, за обичне људе, за поверење на крају крајева.

Од САД стижу захтеви да Србија у том случају мора да престане са лобирањем против независности Косова, председник Вучић узвраћа да између та два потеза не може да се стави знак једнакости?
- Став председника Вучића је потпуно јасан. И потпуно одговара међународном праву. Не постоје никакве везе између та два питања. Самосталне, суверене земље повлаче признања једнострано проглашене независности Косова, разумевајући да Косово није држава, да то кршење међународног права има последице не само по регион већ и по општу међународну ситуацију, па и по њих саме. И овај процес одговара резолуцији 1244.

Где Русија види решење? Раније се могло чути да Москва није против размене територија, а сада?
- Банкари кажу да новац воли тишину, а дипломате да компромис воли тишину. О томе се више прича у медијима, а званично таквог предлога није било. Разговора нема, али тешко ми је и да замислим разговоре без учешћа Русије, на неки начин.

О шпијунској афери
Крајем прошле године десила се шпијунска афера, а председник Србије Александар Вучић потврдио је да се на снимку, који је покренуо ту аферу, види руски обавештајац како даје новац припаднику Војске Србије у пензији. Председник Вучић је казао да вас је на састанку питао “зашто?” Шта сте му одговорили?
- Смисао овог разговора и интервјуа је да причамо о садашњости, будућности, а све то је иза нас. После тога смо одмах кренули даље. Дијалог на највишем нивоу, између председника Вучића и председника Путина, био је о нашим плановима за будућност, нико се није враћао у прошлост. Сада је то још даља прошлост. 

Ако Србија позове да се укључите, хоћете ли прихватити позив?
- Ако Београд позове да, али договор не долази у обзир без Русије и одобрења Савета безбедности. А све док нема компромиса, Резолуција 1244 је ту. Дејтон је, рецимо, резултат разговора. Дуготрајних, интензивних и тихих. Зато и кажем да је ван реалности да се дође до брзог решења око Косова.

Део решења је и инфраструктурно повезивање Београда и Приштине, успостављање авионске линије и пруге. Руске железнице су активне у Србији, како гледате на то?
- То одговара региону, а тешко је замислити да ће преко ноћи бити летова. У сваком случају, сваки корак ка том правцу је добар. Ко томе може да замери? Ми смо предлагали више пута да покушамо да успоставимо везе на терену, јер ће ово бити боље за људе, за привреду, трговинску размену. Доприноси успостављању поверења, а то је први корак ка наставку разговора и компромису. Међутим, тешко је разумети то да уз огромне напоре у циљу успостављања летова, игнорише се трговина, која је још важнија. Онда вероватно превладају политичка размишљања.     

Све су гласније оцене да Русија и Америка играју нову велику игру на Балкану, да се боре за превласт али и да је утицај Русије малигни?
- Тешко је разумети те критике, и не знам одакле људи изводе те закључке. То не може да се закључи из званичног става Русије, ни из њене активности у региону па ни у Савету безбедности. Стабилност на Балкану је важна за пословање наших компанија, за развој економских веза. Увек тражимо решење. Али реално решење. Русија не игра никакве игре, желимо оно што желимо и мислим да не може да нам се да да ниједна примедба што се тиче политике или привреде на Балкану.

Поменули сте регион, у апелу 88 интелектуалаца наводи се да они сматрају да иза протеста у Црној Гори стоје Србија а охрабрује их Русија?
- То никакве везе са истином нема. Не вреди ни трошити речи на то. Што се тиче Црне Горе, на жалост, наши односи су у најнижој историјској тачки. Русија није крива за то, Подгорица је, тражећи начин да што пре уђе у евроатлантску заједницу, донела одлуке штетне по наше односе. А могу да разумем забринутост Србије ситуацијом у тој земљи и спремност да кроз дијалог дође до решења.

И у ЕУ су забринути, али и због Турског тока? У Србији смо се питали да ли ће бити угашен гасовод ка Украјини, јер се снабдевамо гасом одатле?
- Гаспром је веома поуздан и одговоран партнер. И у току веома тешких разговора са Украјином, није било говора о заустављању испорука Србији. Напорним преговорима дошло се до договора о даљем транзиту преко Украјине. Уз то ове године очекујемо наставак Турског тока. У Србији је углавном све изграђено, надамо се да ће и Бугарска направити свој део посла. Тај пројекат ће знатно допринети уједињењу и повезивању Европе. Што се тиче снабдевања, ради се на повећању капацитета Банатског двора, што значи да ће бити и залиха гаса и испорука гаса. Све то ће одговарати великим привредним плановима Србије. 

Да ли то значи да ће Србија по досадашњој цени добијати гас?
- То је комерцијално питање. Разговори са Србијагасом се очекују, убеђен сам да ће Газпром то решити на најбољи начин с обзиром на светске цене и стање на тржишту, а и на читав контекст и ниво наших односа. Одлично знам да ће бити најповољнија.