28 Мај

Интервју амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за агенцију ”Спутњик”, 28. мај 2020. године

”Немогуће је наметање решења косовског питања споља а свако такво решење не може да буде трајно. Уопште не мислимо да је могућ неки уговор са неким међународним факторима и другим земљама иза леђа Србије. За нас је најважнији став Београда и потпуни и отворени дијалог са Београдом који је кључни фактор у целој овој причи.”

Тако руски амбасадор Александар Боцан-Харченко одговара на спекулације да је могуће да велике силе на основу својих интереса, могу ”скројити” карту Балкана иза леђа Србије.

Повод за ову врсту спекулација је недавни интервју руског амбасадора једном нашем дневном листу који је изазвао праву буру реакција. Иако је амбасадор поново истакао руску приврженост Резолуцији 1244, појавиле су се контроверзне спекулације – с једне стране да ће формат преговора о решењу косовског питања бити измењен и да ће у преговорима директно учествовати Русија, а с друге стране – да велике силе ”кроје” карту Балкана… 

Александар Боцан-Харченко: Нисам очекивао да ће интервју изазвати тако бурну расправу. Главна тема интервјуа била је 75. годишњица Победе над фашизмом и дешавања на међународном плану у вези са овим величанственим датумом. О Косову сам изнео гласно и јасно познати став Русије и нисам додао и нисам имао намеру да додам нешто ново. На насловну страну извучено је из контекста неколико речи. Због тога је дошло да тога да ми тобоже тражимо нову резолуцију што није случај. Што се Русије тиче, то је прва земља која зна и тражи да се, кад је реч о Косову, поступа по резолуцији 1244 која остаје у пуној мери на снази. Рекао сам и могу да поновим да ће, кад и ако дође до неког решења, а сматрамо да је могуће само решење две стране без наметања споља, Савет безбедности моћи да потврди ту одлуку, путем резолуције Савета безбедности што је уобичајен поступак. Таква потврда Савета безбедности УН је неопходна.

Питање: Дакле, свака промена мора се дефинисати новим документом?

Александар Боцан-Харченко: Да. Ми поштујемо резолуцију 1244 и нема никаквог другог става – поштујемо суверенитет и територијалну целовитост Србије. Од тога увек полазимо. Има пуно питања у резолуцији 1244 која се односе на привремене институције, привремени статус, међународне активности итд. Ако дође до неког стабилнијег решења између Београда и Приштине, вероватно ће бити могућа и промене више тачака резолуције 1244 које се односе на пример на међународно присуство. Ми не мислимо да је Кфор или Еулекс заувек, или неке друге међународне институције. Због тога су могуће и промене. Али сада је у сваком случају преурањено да причамо о детаљима, јер сад нико не може тачно да каже шта је могуће. Нико поуздано не зна кад је могуће почети дијалог између Београда и Приштине, без обзира на пуно притисака. Што се тиче Русије, ми не тражимо да нама неко дозволи да учествујемо јер је Русија стална чланица Савета безбедности. Ми смо, као стална чланица Савета безбедности, присутни. Наравно, за нас је најважнија жеља и интерес Београда да Русија учествује у дијалогу.

Питање: Уколико вас Београд позове ви сте спремни да учествујете у дијалогу...

Александар Боцан-Харченко: Ми би смо, пре било какве одлуке о учешћу у дијалогу желели да поуздано знамо суштину и да је све оно што је већ договорено под окриљем ЕУ, већ присутно на терену, у животу, а не само на папиру. Кључни уговори све до сада нису испуњени. Има још неколико ствари: да суд у Хагу ради, а не да само прикупља неке податке и ствара привид да ради. И наравно, ми мислимо да је дијалог могућ ако желимо реално, трајно, дуготрајно решење које би одговарало интересима Србији и стабилности у региону. То може бити само дијалог на основу резолуције 1244.

Између председника Русије Путина и председника Србије Вучића, по питању Косова, као и по свим другим питањима наших билатералних односа, постоји отворен и искрен, непрекидан дијалог и размена мишљења. Наравно, постоји и дијалог на нивоу министара иностраних послова. Све је то на основу потпуног разумевања и поклапања ставова.

Питање: Недавно смо били сведоци једне изјаве председника Црне Горе који односе између Русија и Америке сматра узроком за лоше односе Русије и Црне Горе.

Александар Боцан-Харченко: Проблем је велики и озбиљан, мислим на ниво, ако уопште могу да кажем да постоји неки ниво наших односа. Нико, у сваком случају у Русији, није очекивао да је тако нешто могуће у односима Русије и Црне Горе. Ово се развило кад сам био у Москви на челу департмана који се бави целим Балканом. Проблем је што је на свом путу ка учлањивању у НАТО, руководство Црне Горе радо испуњавало неке спољне захтеве који не одговарају пре свега интересу црногорског народа, радо се придружило санкцијама против Русије. Наравно, не одговарају ни стабилности у региону, ни циљевима наших билатералних односа. Ми смо били отворени. Русија није била та која је учинила први корак ка ограничењу билатералних односа. Реакција Русије је била реакција на решења донета против Русије и на штету наших односа и народа, која су усвојена у Црној Гори на путу ка учлањивању у НАТО. И што је интензивније то учлањивање постајало то је више таквих негативних одлука било усвајано у Подгорици. Упркос свој богатој историји наших веза.

Питање: Србију стално оптужују да је извор свих зала деведесетих година, што у овом тренутку подсећа на положај Русије јер је и она вечито крива. Америка излази из једног, другог, трећег... споразума а увек је крива Русија...

Александар Боцан-Харченко: Због тога ми најбоље разумемо тај проблем. То су двојни стандарди. Што се тиче изласка из Споразума о контроли наоружања и стратегијске стабилности, то је дугорочно уништавање свих темеља стратегијске стабилности који су стварани деценијама. Наравно да нема ничег перфектног, али мора да постоји дијалог, било да се тиче Косова или разоружања. Кад је реч о читавој мрежи уговора, ми смо отворени и нисмо никад одустали од дијалога и разговора. Не разумемо зашто је неопходно ради побољшања контроле уништавати уговор који постоји. Што се тиче ограничења стратегијског наоружања, неопходно је продужити овај уговор а у међувремену ако има отворених питања, решавати их у оквиру дијалога. Ако се дође до резултата, две стране могу допунити или побољшати уговор. Што се тиче изласка САД из уговора о отвореном небу, за нас то није било нешто неочекивано. Иста је линија према уништавању мреже стратешке стабилности. Објашњење је исто, пронаћи неку оптужбу, окривити Русију и сад су пронашли неки изговор да је Русија користила информације добијене у оквиру уговора ради нишањења свог високопрецизног оружја... А тај уговор је на почетку био иницијатива САД. Наравно да, излазећи, нису водили рачуна ни о интересима својих савезника.

Питање: Трампа од почетка мандата оптужују за симпатије према Русији. Међутим, односи Русије и Америке су се управо за време Трампа веома покварили. Сада се то правда предизборном кампањом, уз наду да ће у новом мандату све бити боље. Да ли уопште верујете да су односи две земље питање председника, или је реч о систему који се не мења? 

Александар Боцан-Харченко: Не желим да улазим у унутрашње ствари, не волим нагађања а камоли да неком задовољимо и дајемо могућност за лажна тумачења. Могу да кажем да је став Русије, који је више пута потврђен и генерално, и појединачно по неким кључним питањима међународног развоја и међународних односа, и контроле наоружања, и савремених претњи и изазова: увек смо спремни за развој дијалога и сарадњу. Раније смо имали и тешке односе, али и примере сарадње. Желим сада да подсетим на заједничку изјаву председника Русије и САД поводом 75. годишњице сусрета совјетских и америчких војника на Елби. Наравно, неопходно је да целокупна сарадња буде боља. Русија је у сваком случају отворена. А што се тиче избора, то је ствар решења америчког народа. Ми бисмо градили везе са САД, уколико су они спремни, без обзира на ситуацију и на то ко буде изабран, али с обзиром пре свега на то да се води рачуна о нашим интересима.

Питање: Последица тих лоших односа су и санкције. Пратећи руску политику, закључила сам да су санкције Русији заувек: прво Џексон-Веников закон, па закон Магнитског па нешто друго, треће... Тренутно су санкције због Крима, због Северног тока... Има ли шансе да Русија некад живи без санкција?

Александар Боцан-Харченко: У праву сте. Увек је било западних санкција, и сада, и против Совјетског Савеза, па и против царске Русије пре тога. Додао бих оно што је наш председник више пута рекао: од 2014. наша привреда је научила да живи и да се развија у таквим условима. Санкције су постале подстицај за развој више грана индустрије, и пољопривреде која је сада онаква какву раније нисмо имали. То се односи и на такве сфере индустрије као што је висока технологија. Ми смо научили, и сада знамо и у стратегијском смислу, како да обезбедимо развој и у садашњим условима ограничења везаним за последице корона вируса. Што се тиче санкција, ми смо и сада у току борбе против епидемије изнели иницијативу за укидање санкција. Мислили смо, и даље мислимо, да је ситуација са корона вирусом заједнички задатак и тражи што већу сарадњу. Мислили смо пре свега на друге земље, које су имале велику штету и од санкција, и од епидемије. На жалост, није било разумевања кључних земаља и фактора а има наде да ова иницијатива, која је разумљива и која је иницијатива добре воље, једног дана постане прихватљива за све. За сада, на жалост, још постоји превише политизације и себичних интереса.

Питање: Кад смо код политизације, да поменемо Северни ток 2 па и Турски ток. Да ли ће Русија успети да заврши све што је планирала упркос свему што Америка ради?

Александар Боцан-Харченко: Покушава и постоји интерес. У Европи има различитих мишљења и интереса, али и разумевања да је овај начин испоруке гаса неопходан за Европу и њену енергетску безбедност. Навео бих као пример наставак Турског тока. И овај пројекат је изложен нападима, па и притисцима. Без обзира на то, гради се. Сада се враћају наши стручњаци. Они су углавном скоро сто посто послова урадили раније, још прошле године што се тиче градње дела гасовода у Србији. Имали су прекид због епидемије и рестрикција а сада се враћају и ускоро ће бити све потпуно завршено. Верујем да ће све бити завршено и у Бугарској. Овај смер је од животног значаја за обезбеђење гаса за Балкан, Југоисточну па и Централну Европу из Русије преко Турске. Мислим да ће овај пројекат да живи, без обзира на притиске. Биће притисака и више и биће снажнији. Сада свако разуме да се ради о такмичењу, конкуренцији која није тржишна. Ми смо отворени за такмичење и конкуренцију на тржишту али не бисмо волели да неко користи политички притисак и своје односе са европским земљама са циљем да оствари предност за своје енергетске компаније.

Питање: Да се вратимо политичким притисцима и корони. Русију су оптужили да је послала помоћ Италији из политичких а не хуманитарних разлога.

Александар Боцан-Харченко: Ко то каже мисли по мери своје покварености, мери по себи. Наравно, наш председник и влада су само мислили на хуманитарне разлоге, без икаквих политичких размишљања. Пружили смо помоћ Италији, Србији. Задовољни смо што смо били корисни и што су наши војници дали допринос побољшању епидемиолошке ситуације. Наставићемо сарадњу.

Питање: Каква је ситуација у Русији, пошто Си-ен-ен каже да је корона уништила Москву?

Александар Боцан-Харченко: Нико не каже да је ситуација лака. Епидемија је сада под контролом, и у Москви и свугде. Председник је оценио да смо прошли врхунац. У Москви је од почетка ситуација била најтежа што се тиче броја позитивних али је сада и ту ситуација стабилна. Да не говорим о томе да смо по броју умрлих на последњем месту у свету. Отворено пружамо поуздане податке, свакодневно па и неколико пута дневно. Што се тиче мера стабилизације у тако великој земљи као што је Русија, стручњаци су припремили план изласка из рестрикција у неколико фаза. Има региона који се осећају доста сигурно да могу да крену већ у следећи круг. Што се тиче Москве, има још рестрикција, али саобраћај ради, све функционише. Најважније је да не дође до заокрета уназад. Што се тиче ефеката, разрађен је комплекс мера које обухватају и медицински сектор, борбу против епидемије, подршку здравства, лекара, социјални сектор, подршку грађанима, бизнису, компанијама, банкама... Види се да то даје резултат.

Питање: Сведоци смо и велике битке око тога ко ће да направи вакцину. Американци купују фармацеутске компаније по свету, а Русија се ослонила на сопствене снаге.

Александар Боцан-Харченко: Наша медицина на сваком пољу делатности је отворена за сарадњу, па и што се тиче истраживања вакцине и неких лекова. Наши истраживачки институти већ раде медицинске пробе вакцине, међу њима су научни центар „Вектор“, Национални истраживачки центар за епидемиологију и микробиологију „Николај Гамалеја“, институте под окриљем руског министарства одбране. Најважнија је сарадња а не неко такмичење ко би био први, јер важно је да човечанство добије што пре што ефикаснију вакцину. А то је могуће само на основу сарадње.

Питање: Кад је реч о нашим односима, они су заиста на врло високом нивоу. Ви сте се ових дана срели са нашим министром спољних послова и рекли да очекујете нове контакте. Шта нас чека у следећем периоду? Планирало се и да председник Вучић оде у посету Москви...

Александар Боцан-Харченко: Председник Александар Вучић има позив, и на основу тог позива посетиће Москву у вези са одржавањем војне параде поводом 75. годишњице Победе. Многе ствари, разуме се, зависе од нормализације ситуације. У Србији је у току олакшање ограничења. Код нас још постоје рестрикције. Нема летова између две земље. Имао сам низ важних састанака, са министром одбране Александром Вулином, са министром спољних послова Ивицом Дачићем. Погледали смо шта је пред нама у развоју економских односа на састанку с председницом владе Аном Брнабић. Пре тога, што је наравно најважније, имао сам састанак и са председником Александром Вучићем. Рекао бих да све што смо имали од планова остаје на дневном реду, нико не одустаје. А кад је реч о реализацији, што пре се заврши епидемија и ограничења, то боље. Што се тиче наших пројеката, нису све компаније правиле паузу. Без обзира на ризик, РЖД је истрајно наставио да ради. Приказали су и председнику Вучићу не само наставак своје делатности него и додатна достигнућа: завршили су вијадукт, тунел и све што је планирано и раде веома интензивно. Што се тиче гаса, рекао сам да се наши стручњаци враћају после паузе. И у осталим стварима не бих рекао да смо у овом раздобљу имали замрзнуте односе, а очекујемо сада још интензивнији развој. 

Разговарала Љубинка Милинчић