11 Јун

Брифинг генерал-пуковника Сергеја Рудскоја о повећаним активностима НАТО-а

Закључци са брифинга за представнике медија начелника Главне оперативне управе Генералног штаба Оружаних снага Руске Федерације генерал-пуковника Сергеја Рудскоја, Москва, 1. јун 2020. године


Министарство одбране Руске Федерације стално прати и бележи високи ниво војне активности САД и њихових НАТО савезника близу наших граница.

Без обзира на ширење нове коронавирусне инфекције свет бележи значајан пораст броја активности из борбене обуке војска Алијансе које имају јасан антируски предзнак.

Највећа од њих је серија вежби „Заштитник Европе-2020“.

Да подсетим, вежбе су предвиђале премештање из континенталног дела САД у Европу контингента америчке војске. У вежби је америчка страна планирала да ангажује више од 28 хиљада војника, 287 тенкова, 449 оклопних транспортера и 95 хеликоптера.

Још 17 земаља су планирале да издвоје сопствене војне контингенте, а да из састава здружених снага НАТО-а у Европи ангажују пет мултинационалних јединица.

Треба истаћи да вежбе имају јасан антируски предзнак. Например, током поменутих активности се планирало извести десантне операције на Балтику и Кавказу уочи 9. маја. Ово се није десило само због мера карантина.

Скоро сви борбени задаци су се током вежби извршавали на полигонима који се налазе у непосредној близини наших граница. Као вероватне циљеве за уништавање узети су објекти смештени на подручју Руске Федерације.

Током припрема за „Заштитник Европе-2020“ покушавало се заобићи одредбе Бечког документа преко дељења крупне вежбе на мање, као и ангажовања у маневре неутралних држава.

Тренутно се нагло повећала активност ваздушних снага и ратне морнарице САД и њихових савезника близу руских граница.
У априлу о.г. изведен је низ летова стратешких бомбардера B-1B дуж полуострва Камчатка, а у мају забележено је пет сличних летова: 6. маја – изнад Естоније и Балтика, 11. маја – изнад Литваније и Балтика, 20. маја – изнад Шведске и Норвешке, 22. маја – још један лет у подручју полуострва Камчатка, 29. маја – изнад Украјине и Црног мора.

Треба нагласити да су се изнад Украјине бомбардери B-1B појавили по први пут.

Током ових летова амерички авиони су се приближавали граници Калининградске области на дистанцу од 10 км.

У свим случајевима наше снаге ПВО су правовремено детектовале стратешке бомбардере, континуирано пратили њихов положај и предузимали мере за спречавање инцидената.

Седам пута су дигнути у ваздух дежурни ловачки авиони ПВО јединица. У спремности за непосредну употребу су била зенитна ракетна средства.

Активизирала се делатност НАТО-а у Арктику.

По први пут након краја „хладног рата“ уочи обележавања 75. годишњице Победе над фашистичком Немачком у Баренцевом мору одржана је вежба одреда борбених бродова здружене ратне морнарице НАТО-а.

Био је састављен од три америчких разарача са вођеним ракетама, који су иначе основа морске компоненте европског сегмента глобалног америчког ПРО система.

Осим тога у овој мисији су ангажовани нуклеарна подморница и универзални брод за снабдевање ратне морнарице САД, као и фрегата са вођеним ракетама ратне морнарице Велике Британије.

Током вежбе упражњавало се гађање објеката на подручју Руске Федерације, као и пресретање руских балистичких ракета.

Ови чинови оцењујемо као провокативне без обзира на то да је америчка страна у минималном року обавестила о уласку ових бродова у Баренцево море.

Захваљујући активним корацима Северне флоте распоређивање бродова НАТО-а је правовремено детектовано, организовано је њихово непосредно праћење. Тиме се успело избећи инциденте и показати нашу одлучност да штитимо своје интересе у Арктику.
Повећао се и интензитет ваздушног осматрања на Балтику, у Црном мору и источном делу Средоземног мора.

Протеклог месеца изнад Балтика изведено је 10 летова осматрачких авиона, а изнад Црног мора – шест. Изнад Грузије је забележена и америчка стратешка осматрачка беспилотна летелица RQ-4B.

Изнад источног Медитерана се авиони ратне морнарице САД „Посејдон“ на систематски начин приближавају руским војним базама у Хмејмиму и Тартусу.

Ради спречавања агресивних осматрачких дејстава били смо приморани да подигнемо дежурне ловачке авионе. Док у априлу имали смо седам таквих случајева, у мају њих је било 17, тј. више него двоструко.

Сматрамо овакве летове кршењем потписаних споразума за избегавање инцидената у ваздушном простору Сирије.

Сличним чиновима САД и њихови савезници прикривајући се измишљеном претњом „руске агресије“ настављају да руше успостављени систем безбедности у Европи.

Значајно повећање војних активности НАТО-а код наших граница се бележило у позадини евентуалног изласка Американаца из Споразума о отвореном небу и корака раније предузетих од стране Вашингтона ради рушења Споразума о ракетама средњег и малог домета. 

Наставља се рад на учвршћивању инфраструктуре ПРО система у Пољској уз већ распоређен објекат САД у Румунији. Нису изостале све забринутости у вези с евентуалним распоређивањем у овим базама крстарећих ракета „Томахавк“.

Поред тога ради повећања ПРО потенцијала и ширења капацитета у осматрању унутрашњих подручја руске територије наставља се модернизација радарске станице „Глобус-3“ на северу Норвешке, насеље Вардјо.

Са своје стране Министарство одбране Руске Федерације се увек придржавало политике усмерене на успостављање конструктивног дијалога са НАТО-ом.

Данас када су у свету напори усредсређени на спречавање ширења нове коронавирусне инфекције треба спуштати ниво конфронтације, уздржавати се од агресивних корака и демонстрације силе.

Током билатералних контаката на високом нивоу са руководством НАТО-а више пута смо разматрали питања избегавања инцидената у војној сфери, као и смањивања интензитета активности из обуке војске које се спроводе близу наших граница.

Само у 2019-2020. години је начелник Генералног штаба Руске Федерације генерал армије Валериј Герасимов стављао ова питања на преговорима са врховним командантом Здружених снага НАТО-а генералом Кертисом Скапаротијем и генералом Тодом Волтерсом, председницима комитета начелника штабова Оружаних снага САД генералом Џозефом Данфордом и генералом Марком Чилијем, председником Војног комитета НАТО-а главним маршалом авијације Стјуартом Пичом.

У фебруару о.г. на састанку са врховним командантом Здружених снага НАТО-а генералом Тодом Волтерсом руска страна је по који пут подсетила о нашој иницијативи о премештању већих активности из оперативне и борбене обуке у дубину територије граничних земаља.

Сви наши предлози ради смањења војне напетости и избегавања инцидената наведени су у писму Министра иностраних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова на име генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. У суштини сви они су занемарени.

Наставићемо политику деескалације ситуације у Европи. Ове године Оружане снаге не планирају веће вежбе близу граница земаља-чланица НАТО-а.

Преместили смо у дубину територије земље велике активности у оквиру стратешке командно-штабне вежбе „Кавказ-2020“. За убудуће спремни смо да коригујемо подручја вежби на основу паритета са Алијансом.

Спремни смо да се договоримо о заједничким правилима у оквиру конкретизације корака на избегавању осетљивих инцидената током ангажовања летелица и морских средстава којима би се дефинисала минимална растојања између авиона и бродова, као и поступак интеракције посада.

Од принципијелног значаја за нас је практичка реализација иницијативе о узајамном коришћењу транспондера током летова ратне авијације на Балтику. Рачунамо на спремност НАТО-а за конкретна решења у овом питању.

Оружане снаге Руске Федерације наставиће да прате ситуацију, војне активности блока код руских граница ради правовременог предузимања мера којима ће се обезбедити безбедност Руске Федерације и избећи инциденти.

Извор: Министарство одбране Руске Федерације