Ауторски текст Амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за лист ”Политика”, 12. април 2021. године
12 Април

Ауторски текст Амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за лист ”Политика”, 12. април 2021. године

Лет Јурија Гагарина је корак човечанства у нову космичку еру

Тачно пре 60 година, 12. априла 1961. године, совјетски пилот и космонаут Јуриј Гагарин постао је први човек који је полетео у космос. Тај догађај је један од најважнијих у историји цивилизације. Остварен је сан многих генерација: човечанство је направило велики продор ка звездама, ка освајању бескрајних простора васионе.

Лет првог свемирског брода са људском посадом „Восток-1”, који се одвијао под вођством легендарног конструктора Сергеја Корољова, постао је могућ захваљујући вишегодишњим напорима научника, инжењера, техничара, градитеља. Тако су оживеле иновативне идеје пионира космонаутике, међу којима се посебно истиче Константин Циолковски, руски проналазач и визионар на прелазу из 19. у 20. век.

Подвиг Јурија Гагарина несумњиво припада целом свету. Морамо, међутим, да будемо свесни колико је тежак пут прошао народ-победник који је само петнаестак година раније дао одлучујући допринос слому Хитлерове Немачке, савладавши мизантропску идеологију нацизма. Поратни духовни и стваралачки успон је био толико снажан да је држава која је изгубила 27 милиона живота успела да подигне градове из рушевина и пепела, ојача индустријски, образовни и научни потенцијал, и дословно досегне до тада невиђене висине.

Јуриј Гагарин је био оличење тог доба – храбар, талентован, одлучан, а истовремено скроман, мио и драг. Његов отворен, шармантан осмех и искрена жеља да подели своје јединствено искуство донели су му огромну славу и заслужено поштовање. У свим деловима планете – а током своје међународне „Мисије мира” космонаут је посетио око тридесет земаља, од Јапана до Кубе – одушевљено су га дочекивале хиљаде и хиљаде људи.

Ова мирољубива порука значајан је део Гагариновог наслеђа. У јеку „хладног рата” он се залагао за идеале несукобљавања, истинског партнерства и равноправности. Није случајно што космичка сфера до данас остаје један од главних праваца деполитизоване међународне сарадње, у интересу свеопштег мира и развоја.

Радује што се Јурија Гагарина и других наших освајача орбиталних висина у Србији сећају с великом топлином у души, која и иначе одликује наше братске народе, и што се пажљиво прате нови успеси Русије у проучавању космоса. Једна од кључних београдских саобраћајних жила куцавица поносно носи име Јурија Гагарина.

Руска школа у српској престоници названа је по првој жени космонауту – Валентини Терешковој. У Лозовику (општина Велика Плана) од шездесетих година прошлог века раде космонаутички клуб и музеј које су више пута посећивали космонаути из Совјетског Савеза и Русије. Поводом 60 година од првог лета човека у свемир „Пошта Србије”, у сарадњи са руском државном корпорацијом „Роскосмос”, припремила је специјално издање поштанских марака.

Данас руско-српска сарадња све више добија иновативну димензију. Одмиче процес организације производње на београдском Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” руске вакцине против ковида 19 „спутњик ве” (узгред, назване по првом вештачком Земљином сателиту, који је лансирала екипа Сергеја Корољова 1957. године).

На дневном реду је изградња у Србији Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације, у оквиру којег се планира производња напредних фармацеутских препарата. Јачају контакти између центара за развој високотехнолошких пројеката, попут руске Фондације „Сколково” и Научно-технолошког парка „Београд”.

На овај значајан дан, са посебном радошћу истичемо да наше стратешко партнерство са Србијом има, без икаквог претеривања, космичку перспективу. Надамо се да ћемо у најскорије време са српским пријатељима успоставити сарадњу у истраживању и коришћењу космичког простора у мирне сврхе и постићи конкретне резултате у овој сфери.