Ауторски текст Амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за лист ”Курир”, 12. април 2021. године
12 Април

Ауторски текст Амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за лист ”Курир”, 12. април 2021. године

Решавање косовског питања: 
нема алтернативе дијалогу, али само праведном дијалогу

Формирање нових привремених институција у Приштини након "парламентарних" избора 14. фебруара ове године, као и планови за обнову дијалога о будућности Косова и Метохије добар су повод за анализу стања и перспектива решавања косовског питања.

Одмах да нагласим: главни фактори, због којих косовско питање није решено, јесу употреба насилних метода, игнорисање законитих интереса Београда и повлађивање претераним амбицијама Приштине, као и занемаривање међународног права у целини.

Још средином деведесетих година прошлог века, косовски сепаратисти су формирали терористичку Ослободилачку војску Косова (ОВК). Након инсценације у Рачку, НАТО је 1999. године, кршећи међународно право, отпочео агресију на Југославију. Талас насиља над Србима захватио је покрајину 2004. године. Приштина је 2008. године једнострано прогласила „независност“, коју су западни ментори пожурили да признају. Повратак дијалогу је сваки пут омогућен у великој мери захваљујући активној улози Русије.

Основни принципи постконфликтног уређења дефинисани су Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН: поштовање суверенитета и територијалног интегритета Југославије (чији је Србија правни наследник), обезбеђивање права свих етничких група на Косову. Бројни практични аспекти утврђени су у бриселским споразумима уз посредовање ЕУ. Међутим, многе одлуке остају само на папиру. Свој део пута прошао је само Београд.

Приштина игнорише своје обавезе, пре свега о оснивању Заједнице српских општина на Косову (ЗСО). То сугерише поређење са ситуацијом око споразума о Донбасу из Минска.Власти у Кијеву, уз толерисање Запада, такође избегавају да примене договорене мере, не желећи да доделе аутономију регионима који се не слажу са „политиком свршеног чина“. Оне теже да се ослободе одговорности и залажу се за ревизију постигнутих договора.

Опструкционизам Приштине огледа се и у чињеници да уместо расправе о агенди преговора поставља нове вештачке захтеве, зарад тренутног ефекта. Долази до позива за стварање „Велике Албаније“ који су бременити дестабилизацијом. Настаје зачарани круг: национализам у покрајини се непрестано подгрева, док се прави рад обуставља.

При томе Косово се не може назвати „успелим пројектом“ (против „суверенизације“ покрајине се изјаснило око половине држава чланица УН, док је низ земаља повукао признање „независности“). Чак и злочине ОВК истражују у Хагу страни стручњаци. Наставља се "пузајуће" етничко чишћење неалбанаца. Нису обезбеђени услови за очување на Косову српске баштине, православних светиња под заштитом Унеска. Политичка нестабилност постала је хронична. Слаба економија поткопана је коронавирусном кризом. Активне су терористичке и криминалне групе.

Да ли је могуће поправити бедну ситуацију? Прилично. Приштина мора коренито да промени свој приступ. Да спроведе све договорено у Бриселу, почев од формирања ЗСО. Да гарантује права косовским Србима и да изгради међуетничко поверење. УНМИК, ЕУЛЕКС и КФОР морају да у потпуности испуњавају своје мандате, а КФОР да престане са гледањем кроз прсте на противправне покушаје косовских Албанаца да своје снаге безбедности преформирају у „војску“. ЕУ треба да обавља посредничке функције непристрасно.

Као што је више пута истакао руски председник Владимир Путин, одрживо решење косовског проблема могуће је само у оквиру међународног права, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Такво решење мора задовољити законите интересе Београда и народа Србије и да буде одобрено од Савета безбедности УН.

Важно је да се дијалог Београда и Приштине одвија без спољног мешања. Искуство је показало да је наметање временских оквира или рецепата, тим пре „извртање руку“, контрапродуктивно. Предстоји дуг и веома тежак посао. Сигурни смо да је Београд спреман за то. На реду је Приштина.

На крају да истакнемо, да је питање Косова неопходно задржати у видокругу Савета безбедности УН, кључног механизма за одржавање међународног мира и безбедности.Рачунамо на отворену размену мишљења на заседању о Косову и Метохији средином априла ове године. Хтели бисмо да се надамо да ће и западни партнери почети да дају конструктиван допринос решавању косовског питања.